Zašto električar drži levu ruku u džepu?

“Sam vi reko da neću da pisnete dok radim na centrale!”

Električar jednom greši, struja ne prašta itd. U ovom postu pokušaću da otkrijem koliko je to tačno, da objasnim uticaj električne struje na čoveka, koje su moguće posledice i uopšteno problematiku bezbednosti rada “sa strujom”.

Da odmah kompletiram “anti-tezu”: Niti električar jednom greši, niti je struja živo biće koje ima moć rasuđivanja. Situacija je prilično jednostavna. U blizini električnih instalacija i druge opreme pod naponom treba biti koncentrisan i odgovoran, ništa više nego prilikom vožnje auta kroz gradsku gužvu, što većina nas svakodnevno radi i smatra za banalnu stvar. Ono što hoću da kažem jeste da se struje ne treba plašiti već treba znati kako se eliminiše rizik od strujnog udara a kako izaziva sudbina (vidi sliku). Ukoliko prilikom vožnje automobila gledate u “lepe žene koje prolaze kroz grad” umesto na put i u signalizaciju izvesno je da ćete izazvati sudar, sa lakšim, težim ili fatalnim povredama. Dosta o vožnji, da vidimo kako dolazi do strujnog udara.

Strujni udar

Strujni udar nastaje kad čovek svojim telom/delom svog tela zatvori strujno kolo. Šta to u praksi znači? To znači da svojim telom SPOJI DVE TAČKE KOJE SU NA RAZLIČITOM POTENCIJALU, na primer fazu i nulu, fazu i zemlju ili nedaj Bože dve različite faze. Ne da će Vam preterano značiti ali eto možete da zapamtite par činjenica. Pri frekvenciji 50Hz (standard u Srbiji) maksimalna struja kroz telo čoveka koja ne ostavlja trajna oštećenja je 50mA (0,05A). Proračuni do čijih sam rezultata ja došao kažu da je ukupan otpor ljudskog tela odraslog čoveka oko 1300Ohm pa onda prostim računom (U=I*R) dolazimo maksimalne razlike potencijala  između tačaka koje smemo da dodirujemo a da ne bude trajnih posledica po nas 65V. Dalje, smatra se da prilikom proticanja struje od 100mA nakon 3 sekunde nastupa smrt.strujni-udar

Pokušaću da malo bolje dočaram scenu strujnog udara kroz primer “električara” Žuće sa slike desno. “Električar” Žuća je svojim telom spojio fazu sa nulom i zemljom (tačke između kojih je napon (razlika potencijala) 230V) u pokušaju da uključi ovu našu stonu lampu. Po izrazu lica reklo bi se da mu nije nimalo prijatno. Zapravo i nije, ukoliko instalacija nema diferencijalnu zaštitu (biće objašnjeno u daljem tekstu) Žuća neće potrajati duže od 1-2 sekunde. Pretpostavimo za trenutak da zaštite nema. Sad smile Šta je ubilo “električara” Žuću? Struja od oko 170mA. Da, svega 0,17A dovoljno je da usmrti čoveka za nepunu sekundu, ako je spoj napravljen preko leve ruke (bliže srcu) kao na slici. Kruži priča da zato električari drže levu ruku u džepu kad rade pod naponom. Gde je pogrešio “električar” Žuća? U levoj ruci drži loše izolovane žice (fazu i nulu) kojima preko šake pravi odličan spoj, glumeći tako sijalicu ili neki drugi potrošač. U tom trenutku kroz njega protiče struja između faze i nule. Tu nije kraj, svako je verovatno primetio  da je u vodi do kolena. Voda do kolena znači odličan spoj sa zemljom koja je približno kao i nula, na nultom potencijalu. Dakle, najbližim putem, preko leve ruke, tela i nogu struja protiče i između faze i zemlje. Da li je ovaj scenario mogao biti izbegnut? Usudiću se da prognoziram da sva 4 moja čitaoca i bez ovog bloga znaju da ne treba dirati struju dok si istovremeno u vodi do kolena ali ova ilustracija je preuzeta baš zato što je očigledna da bi se lakše objasnilo kako dolazi do strujnog udara. Da još jednom ponovim da je u oba slučaja fatalna greška Žuće ISTOVREMEN KONTAKT SA DVE TAČKE NA RAZLIČITOM POTENCIJALU što je neophodan uslov za proticanje struje kroz telo.

123Sad će neko reći: “Aha, a da se uhvatio samo za živu žicu (fazu) ne bi mu se ništa desilo?”. Upravo je tako! Sumnjate? Sigurno ste čuli nekad da su čoveka koji se uhvatio za golu žicu pod naponom od strujnog udara spasili debeli đonovi, gumene čizme i sl. Spasilačka uloga đonova bila je u tome da su odvojili čoveka od zemlje, tj. tačke na drugom potencijalu u odnosu na žicu za koju se drži. I dalje sumnjate? Pogledajte video sa ljudima koji održavaju dalekovode u Americi.  Potencijal 500.000V ali struje kroz telo nema jer ne postoji istovremen kontakt sa dve tačke na različitom potencijalu. A evo i naših (slika levo)! Smile

Kako struja utiče na telo čoveka?

Prilikom strujnog udara, struja trojako utiče na telo čoveka.

Na prvom mestu mehanički – kao posledica struje dolazi do grčenja mišića čitavim putem proticanja naelektrisanja. To se u krajnjem manifestuje kroz nekontrolisane refleksne pokrete tela koje izazivaju povrede usled udaranja u tvrde predmete, pada sa visine itd. Rezultati pojedinih istraživanja ukazuju da više električara strada od usled mehaničkog dejstva struje nego od ostala dva. Pomalo neočekivano ali tako kažu istraživanja. Svedočenje električara koji je preživeo mehaničko dejstvo možete pogledati ovde. Smile

Drugo dejstvo struje jeste termičko. Prilikom proticanja struje kroz bilo koji provodnik, pa tako i ljudski organizam dolazi do zagrevanja istog. U konkretnom slučaju strujnog udara to može izazvati opekotine najvećeg stepena, sa trajnim oštećenjima unutrašnjih organa.

Konačno, treće dejstvo je hemijsko dejstvo. Tokom strujnog udara u telu se odvija proces elektrolize koji nepopravljivo razgrađuje tkiva čineći možda i najveću štetu.

Jedini čovek koji je preživeo dugotrajno dejstvo sva tri (ne nije Biba Struja Smile) jeste Čika Crni, u filmu Underground.

Pauza

Ovde pravimo pauzu, da se odmorimo malo, i Vi od mene, i ja od sebe, a Boga mi i siroma “električar” Žuća. U nastavku će biti reči o tome kako se zaštititi od strujnog udara, konvencionalnim i nekonvencijalnim metodama.

 

Do skorog čitanja,

Marko “Električar” Mijatović

5 Odgovora na "Zašto električar drži levu ruku u džepu?"

Ostavite komentar

Rss Feed Tweeter button Facebook button Delicious button Youtube button