Električari vs Vatrogasci

Nastavljamo prethodni post.

Kako sprečiti da kvar na potrošačima, elektroinstalacionoj opremi ili neki drugi uzrok dovede naše kablove, utičnice i ostalu opremu u stanje preopterećenja i tako izazove zapaljivanje opreme?

“Osiguravajuće društvo Električar”

Primer-postavljanja-osiguracaOvakve nezgode sprečavamo postavljanjem “prekostrujne zaštite” u strujna kola. Deo markiram crveno je bitan jer označava način postavljanja zaštitnih uređaja. Konkretno u kućnim instalacijama oni se umeću između glavnog napojnog kabla (kabl kojim nam momci iz EPS-a “isporučuju” struju) i kabla kojim je razvedeno strujno kolo u objektu (pogledaj sliku desno). Da budem još precizniji, preko zaštitnih uređaja se spajaju faze glavnog naponjog kabla i kabla kućnog razvoda. I tako za svako strujno kolo ponaosob. Svima su poznati naziv i izgled uređaja za prekostrujnu zaštitu – osigurači.

Dve vrste osigurača su kod nas široko rasprostranjene: automatski (eng. circuit breakers) i topivi (eng. fuses). Uloga im je ista ali se konstrukcijski razlikuju.

Mala šteta sprečava veliku

Topivi (slika levo) u sebi sadrže tanku (kalibrisanu) žicu koja pregori ako kroz nju protiče struja jača od one za koju je kalibrisana. Nema žice = nema provodnika = nema struje iza osigurača. Kako dolazi do zapaljivanja kalibrisane žice usled preopterećenja možete videti ovde. Ljudi u Srbiji su skloni da ove osigurače “krpe” tako što pregorelu žicu menjaju licnom (licnama) iz licnastog kabla, da u kapu topivog osigurača stavljaju 50 para (radi boljeg kontakta – po njima), a viđao sam i instalacije na kojima je umesto licne ekser. Ovo se ne sme raditi jer time osigurač gubi svoju zaštitnu funkciju jer struja za koju je predviđeno da otvori strujno kolo više nije ista. Naročito ako uzmemo u obzir da patron za topivi osigurač košta 10-30din.

Ako neko ipak iz nužde mora da “krpi” osigurač moj savet je da to bude privremeno rešenje, da to radi licnama i da koristi sledeću računicu – 1 licna = 5A.

Evolucija male štete u nikakvu

Automatski osigurači (slika desno) su u poslednje vreme postali standard u Srbiji. Njihova glavna prednost je u tome što nakon “izbacivanja” osigurača strujno kolo možemo ponovo uključiti jednostavnim vraćanjem poluge osigurača u položaj u kom osigurač provodi (objašnjavanje konstrukcije osigurača ćemo zasad proskočiti). Nema krpljenja licne, nema menjanja patrona. Postavlja se pitanje pouzdanosti zaštite koja u sebi sadrži neki mehanizam koji bi trebalo da odreaguje u slučaju preopterećenja.

Prilično je pouzdan ovaj tip osigurača. Kvarovi koje sam ja viđao uglavnom su se svodili na to da ne možete ponovno da uključite struju nakon što je osigurač izbacio. Još nisam video da osigurač ne odreaguje na struju kratkog spoja. Ipak, moja preporuka svima je da ovakvu opremu kupuju “brendiranu”. Srednja klasa osigurača košta oko 300din/kom. i to po meni nije cifra zbog koje vredi rizikovati.

Da ne bi neko rekao da sam propustio da napišem. Pored osnovne, konstrukcijske podele osigurači se dalje dele po nekim drugim karakteristikama (uglavnom je to vezano za trenutak reagovanja na preopterećenje) ali će više reči o tome biti na postu za koji je još rano a u kom će biti prikazano formiranje i montaža razvodne table sa osiguračima. U istom postu biće reči o tome kako treba birati tip i “jačinu” osigurača itd.

Bilo kako bilo uvodni serijal postova se približio kraju. Njegova svrha je bila da ljude upozna sa osnovnim rizicima koji postoje prilikom izvođenja radova na elektroinstalacijama i onima koji ostaju ljudima koji će se tim instalacijama koristiti. Još će se ta tematika provlačiti kroz buduće postove ali su najbitniji rizici na načini zaštite od njih pobrojani.

A što se struje preopterećenja tiče, što bi rekli ovi na TV-u, osigurajte se na vreme!

 

Čitamo se / pišemo se,

Marko Osigurač Mijatović

8 Odgovora na "Električari vs Vatrogasci"

  • Munib Salihović je napisao:
    • mijat je napisao:
  • Rush110RS je napisao:
  • sejka je napisao:
  • dragoljub josic je napisao:
    • mijat je napisao:
Ostavite komentar na Rush110RS

Rss Feed Tweeter button Facebook button Delicious button Youtube button