“Priključak na struju” – tragom žice

Kasnim, kasnim. Već neko vreme ne stižem da se posvetim blogu i najavljenom serijalu postova koji verujem svi (svih 5 čitaoca) iščekuju. Zato neću puno okolišati već ću preći na stvar. A današnja “stvar” je vaš naš kućni priključak na struju. Kao što je obećano pratićemo trag kablova u našoj kući/stanu, od spolja ka unutra.

Definicija

Niko preterano ne voli definicije pa ćemo u jednoj rečenici reći: “Kućni priključak (na struju) predstavlja skup elektroinstalacione opreme kojom se elektroenergetska instalacija objekta priključuje na elektrodistributivnu mrežu.”. Od bandere do brojila, sve je to vaš kućni priključak.

Kućni priključak sastoji se iz dva segmenta:

- Spoljni priključak koji obuhvata opremu od mesta isporuke električne energije (bandera, distributivni razvodni ormar i sl.) do kućnog priključnog ormara, zaključno sa glavnim osiguračima u njemu. Kućni priključni ormar (KPO) na zgradama i većim objektima (sa podzemnim proključkom) srećemo kao zaseban ormar dok je na kućama obično u sklopu mernog ormara (MO ili merna grupa).

- Unutrašnji priključak koji obuhvata opremu od glavnih osigurača do mernih uređaja, uključujući i njih. Sve iza mernog uređaja (brojila) je unutrašnji elektroinstalacioni razvod.

Gore sam spomenuo “podzemni priključak” pa je red da sada napišem šta je to podzemni prikljčak i da li postoje i neki drugi.  Priključak prema tome kako je postavljen “kabl” između distributivne mreže i KPO delimo na nadzemne i podzemne.

34766938Nadzemni priključak je specifikum predgrađa, sela i drugih ruralnijih sredina gde je distributivna mreža sprovedena sa bandere na banderu. Jednostavno je zaključiti da, ukoliko hoćemo da uvedemo struju, moramo se i mi povezati na najbližu banderu. Za to se koristi samonosivi kablovski snop (SKS), čija je struktura takva da može da izdrži mehaničko opterećenje usled sopstvene težine, jer visi u vazduhu. Sa jedne strane on je pričvršćen za banderu dok se sa druge strane učvršćuje na zid ispod krova ili se uvodi preko krova pomoću krovne uvodnice ili krovnog nosača.

11Na današnji dan najčešće korišćena varijanta jeste pričvršćivanje na zid ispod krova (slika desno). Neću dalje da zamaram detaljima o strukturi i oznakama najčešće korišćenih SKS-ova i priboru jer i ovo što je dosad napisano za običnog čoveka je previše i svakako ne spada u deo instalacija koje se mogu samostalno postavljati i održavati. Sva oprema koja je deo kućnog priključka inače je u nadležnosti je lokalne elektrodistribucije.

Image001Podzemni priključak se izvodi na mestima gde postoji podzemna elektrodistributivna mreža. Kabl kojim se objekat priključuje na struju polazi direktno od trafostanice, distributivnog razvodnog ormara (slika levo) ili kućnog priključnog ormara susednog objekta i povezuje se na glavne osigurače u KPO objekta koji priključujemo na struju.

Ponekad se podzemni priključak izvodi i na mestima gde je dostupna nadzemna distributivna mreža spuštanjem priključnog kabla niz banderu i daljim vođenjem kao kod običnog podzemnog priključka.

Hvatam priključak

Eto ugrabih sitne sate da se malo raspucam po blogu i ponovo uhvatim priključak – pišući prvi pasus imao sam utisak da pišem prvi post ikada. Nadam se da više neću praviti ovolike pauze što će i vama olakšati da pratite ovu “seriju”. U svakom slučaju onima koji prate blog (ako ima takvih) savetujem da se prijave za obaveštenja putem maila o novim postovima kako ne bi morali stalno da otvaraju blog i proveravaju ima li čega novog.

Do skorog pisanja,
Marko Priključeni Mijatović

10 Odgovora na "“Priključak na struju” – tragom žice"

  • Zoki je napisao:
  • Zoki je napisao:
    • mijat je napisao:
  • djole je napisao:
    • mijat je napisao:
  • Milan je napisao:
    • DC je napisao:
  • tosak je napisao:
Ostavite komentar

Rss Feed Tweeter button Facebook button Delicious button Youtube button