“Struja ne ubija na Božić?!”

Mrzelo vas je da čitate prethodni post, i to je odlično! Smeško Kako to? Tako, jer u ovom postu pišem kako zaštititi od strujnog udara i one koji su preskočili sve preporuke i savete iz prethodnog posta pa se igraju električara na opremi pod naponom / tuširaju se sa uključenim bojlerom / itd. Pišem naravno i za vas četvoro redovnih posetioca bloga jer se i vi možete naći na meti strujnog udara sasvim nenamerno. Recimo da je došlo do kvara nekog uređaja pa su se delovi njegovog kućišta našli pod naponom. Osuđeni ste na strujni udar! Čak i kada je Božić!amandman

Na Vašu sreću, gore izrečena presuda podložna je amandmanima. Dva su “predlagača” i izmenjena presuda po njima glasi: “Osuđeni ste na strujni udar, bez fatalnog ishoda!” – nešto poput uslovne kazne. Razlika priznaćete nije zanemarljiva. Da vidimo ko su “predlagači” jer oni su tema današnjeg posta.

Uzemljenje

Za uzemljenje ste svi čuli, to je narodski naziv kojim, najprostije objašnjeno nazivamo vod koji je u direktnom spoju sa zemljom. Po važećim propisima u Srbiji, postavljanje instalacije uzemljenja je obavezno. Postoje izvesni standardi koje ta instalacija postavlja ali više o tome u nekom drugom postu.

Koja je uloga uzemljenja / kako će nas spasiti od fatalnog strujnog udara?

“Probio na masu”

Svi uređaji kod kojih postoji opasnost od strujnog udara (usled kvara uređaja) bez izuzetka se povezuju na uzemljenje. Dakle za njih je specifično da često prilikom kvara dovode pod napon delove koji su na dohvat korisnika. Za takav kvar u narodu odomaćena dijagnoza zvuči: “Probio na masu!”.

Uloga uzemljenja je da prilikom “proboja na masu”, zatvori strujno kolo preko uzemljenja kako se ono ne bi zatvorilo preko “slučajnog prolaznika” iz prethodnog posta. U praksi, nekoliko je karakterističnih situacija u kojima uzemljenje ima svoju ulogu. Ako usled kvara dođe do direktnog spoja uzemljenih delova sa fazom, uzemljivač će “povući” jaku struju i “izbaciće” osigurač. Međutim, šta ako spoj nije direktan, pa struja ne dostigne jačinu na kojoj osigurač treba da izbaci (i/ili je neko krpio osigurač tako što je pregorelu licnu zamenio sa 6 licni i tako eketivno promenio struju na kojoj licna pregoreva)? U tom trenutku, uspostavljena je struja preko tog spoja i uzemljenja ka zemlji ali kritični delovi uređaja svo vreme su pod naponom, i dostupni. A eto i našeg “slučajnog prolaznika”. Šta se dešava kad on dodirne delove pod naponom? Otpor uzemljivača je puno manji od otpora ljudskog tela pa i dalje najveći deo struje protiče preko uzemljivača prema zemlji. Ipak, manji deo (srazmerno tome koliko je manji otpor uzemljivača) protiče preko našeg “slučajnog prolaznika”. Dakle dešava se malo bzzzzz, malo drmmm, peckanje prilikom tuširanja, uglavnom bez fatalnih posledica. Međutim, struja kroz “slučajnog prolaznika” će trajati sve dok postoji kontakt između njega i dela pod naponom. Šta ako on usled grča mišića (izazvanog strujnim udarom) nije u stanju da pusti deo pod naponom? Tu na scenu stupa drugi “predlagač” amandmana a mi zaključujemo da kad govorimo o životima ljudi, uglavnom” NIJE DOVOLJNO DOBRO!

Zaštitni uređaj diferencijalne struje = Šta?

ZUDS je u Srbiji poznatiji po nazivu FID sklopka. Ukratko, ovaj uređaj se montira između izvora napajanja i potrošača, detektuje “curenje” struje iz strujnog kola i u slučaju pozitivne detekcije odvaja izvor napajanja od ostatka kola. Šta je to “curenje” struje? Najjednostavnije objašnjenje je da sva struja koja uđe u strujno kolo preko napojnog voda (faze), mora da izađe preko nule – ako ne postoji ta ravnoteža imamo “curenje”.

Hajmo opet na primere. Recimo da vam je probio grejač na šporetu i kućište šporeta došlo pod napon. Kućište metalno, idealan provodnik, čeka vas lepo buđenje kad budete kuvali prvu jutarnju kafu. Ne morate ni da kuvate kafu, šporet će da vas razbudi. Smeško Ili neće? U trenutku kad uključite šporet, struja će početi da “curi” prema zemlji, što preko uzemljivača, što preko vas ali će nakon manje od 40ms ZUDS isključiti struju. Šta sad? Pa ništa, ako morate da popijete tu kafu, promenite ringlu, uključite ponovo struju i posle kafe zovite majstora da vam zameni onu čiji grejač je probio(ili sačekajte neki post u kom ću vam pomoći da sami zamenite). U svakom slučaju ne isplati se da čekate da tašta dođe da vam kuva i iznenadite je, jer imate ZUDS.

Drugi primer je bebac sa slike koji je odlučio da se poigra sa utičnicama. Plakaće ali će mu ZUDS spasiti život jer će detektovati struju koja preko njega izađe iz strujnog kola i isključiti napajanje.

Inače, po važećem zakonu u Srbiji obavezno je instalirati diferencijalnu zaštitu u svakoj stambenoj, poslovnoj ili drugoj prostornoj jednici sa energetskom strujnom instalacijom. Diferencijalna struja (struja “curenja”) ZUDS koji se primenjuju u Srbiji uglavnom se kreće od 30 do 300mA, u zavisnosti od gabarita instalacije na koju se priključuje.

Da li je to jedan od načina da Vam lokalni električar uzme pare ili zaista neophodna mera zaštite? Da li Vam se nekad desilo ili ste čuli nekog da ima problem, da oseća peckanje tokom tuširanja. Ne, to nije zato što ima venerične bolesti već struja sa neispravnog grejača curi preko vode i njega prema zemlji. Gde pobeći iz kade pune vode? Savet, ako nemate ZUDS isključite bojler pre tuširanja. Primera situacija koje postaju opasne usled nedostatka ZUDS je zaista puno. Jedino od čega ZUDS ne spasava jeste držanje za fazu i nulu, bez kontakta sa zemljom. U tom trenutku Vi ste potrošač i ZUDS ne reaguje. Dakle da, svaki stan, kuća, lokal, štala itd. u Srbiji su obavezni da je instaliraju i da, 90% istih je nije instaliralo. Da ste u Americi isključili bi Vam struju zbog toga, u Srbiji, nema veze.

Ajd uzdravlju,
Marko ZUDS Mijatović

4 Odgovora na "“Struja ne ubija na Božić?!”"

  • Nikola Malovic je napisao:
  • mijat je napisao:
  • Nikola Malovic je napisao:
  • mijat je napisao:
Ostavite komentar na mijat

Rss Feed Tweeter button Facebook button Delicious button Youtube button