“Priključak na struju” – tragom žice

Kasnim, kasnim. Već neko vreme ne stižem da se posvetim blogu i najavljenom serijalu postova koji verujem svi (svih 5 čitaoca) iščekuju. Zato neću puno okolišati već ću preći na stvar. A današnja “stvar” je vaš naš kućni priključak na struju. Kao što je obećano pratićemo trag kablova u našoj kući/stanu, od spolja ka unutra.

Definicija

Niko preterano ne voli definicije pa ćemo u jednoj rečenici reći: “Kućni priključak (na struju) predstavlja skup elektroinstalacione opreme kojom se elektroenergetska instalacija objekta priključuje na elektrodistributivnu mrežu.”. Od bandere do brojila, sve je to vaš kućni priključak.

Kućni priključak sastoji se iz dva segmenta:

- Spoljni priključak koji obuhvata opremu od mesta isporuke električne energije (bandera, distributivni razvodni ormar i sl.) do kućnog priključnog ormara, zaključno sa glavnim osiguračima u njemu. Kućni priključni ormar (KPO) na zgradama i većim objektima (sa podzemnim proključkom) srećemo kao zaseban ormar dok je na kućama obično u sklopu mernog ormara (MO ili merna grupa).

- Unutrašnji priključak koji obuhvata opremu od glavnih osigurača do mernih uređaja, uključujući i njih. Sve iza mernog uređaja (brojila) je unutrašnji elektroinstalacioni razvod.

Gore sam spomenuo “podzemni priključak” pa je red da sada napišem šta je to podzemni prikljčak i da li postoje i neki drugi.  Priključak prema tome kako je postavljen “kabl” između distributivne mreže i KPO delimo na nadzemne i podzemne.

34766938Nadzemni priključak je specifikum predgrađa, sela i drugih ruralnijih sredina gde je distributivna mreža sprovedena sa bandere na banderu. Jednostavno je zaključiti da, ukoliko hoćemo da uvedemo struju, moramo se i mi povezati na najbližu banderu. Za to se koristi samonosivi kablovski snop (SKS), čija je struktura takva da može da izdrži mehaničko opterećenje usled sopstvene težine, jer visi u vazduhu. Sa jedne strane on je pričvršćen za banderu dok se sa druge strane učvršćuje na zid ispod krova ili se uvodi preko krova pomoću krovne uvodnice ili krovnog nosača.

11Na današnji dan najčešće korišćena varijanta jeste pričvršćivanje na zid ispod krova (slika desno). Neću dalje da zamaram detaljima o strukturi i oznakama najčešće korišćenih SKS-ova i priboru jer i ovo što je dosad napisano za običnog čoveka je previše i svakako ne spada u deo instalacija koje se mogu samostalno postavljati i održavati. Sva oprema koja je deo kućnog priključka inače je u nadležnosti je lokalne elektrodistribucije.

Image001Podzemni priključak se izvodi na mestima gde postoji podzemna elektrodistributivna mreža. Kabl kojim se objekat priključuje na struju polazi direktno od trafostanice, distributivnog razvodnog ormara (slika levo) ili kućnog priključnog ormara susednog objekta i povezuje se na glavne osigurače u KPO objekta koji priključujemo na struju.

Ponekad se podzemni priključak izvodi i na mestima gde je dostupna nadzemna distributivna mreža spuštanjem priključnog kabla niz banderu i daljim vođenjem kao kod običnog podzemnog priključka.

Hvatam priključak

Eto ugrabih sitne sate da se malo raspucam po blogu i ponovo uhvatim priključak – pišući prvi pasus imao sam utisak da pišem prvi post ikada. Nadam se da više neću praviti ovolike pauze što će i vama olakšati da pratite ovu “seriju”. U svakom slučaju onima koji prate blog (ako ima takvih) savetujem da se prijave za obaveštenja putem maila o novim postovima kako ne bi morali stalno da otvaraju blog i proveravaju ima li čega novog.

Do skorog pisanja,
Marko Priključeni Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 10 Komentara

Razvod u Električara

Ne, nije u pitanju razvod braka. Prva asocijacija svakog električara na reč razvod jeste ono čudo kablova u zidovima vaših kuća i stanova, kojih se plašite dok bušite zid da zakačite sliku a kojima “dovodimo struju” u svaku sobu i sobicu naše kuće.

15_ph_wiringU narednom serijalu postova pisaću “malo” o toj hrpi kablova koju ćemo ubuduće zvati elektroinstalacioni razvod u objektu. Videćemo šta se krije iza priključnica, sijaličnih grla, prekidača, kako je sve to uređeno i povezano u jednu celinu. Spominjaćemo osnovne norme koje valja ispoštovati prilikom postavljanja električnih instalacija i opreme kako bismo kasnije znali gde smemo da zakačimo sliku.

Tema je potencijalno rupa bez dna, puno toga treba napisati i opet ću sigurno puno toga svesno ili nesvesno da izostavim. U svakom slučaju, trudiću se da što konkretnije predstavim ono najbitnije a ostalo ćemo, nadam se dopuniti kroz komentare.

Kako ovaj post ne bi ostao čist prolog da napišem i nešto edukativnog karaktera. Kao uvod u priču možemo da podelimo elektroinstalacije u našem domu na energetske (alt. instalacije niskog napona) i telekomunikacione (alt. instalacije malog napona) i objasnimo malo tu podelu.

Energetske instalacije su instalacije čija je funkcija snabdevanje raznih potrošača električnom energijom. Dakle pod energetskim instalacijama u našim domovima podrazumevamo kablove koji se završavaju u priključnicama, lusterima, bojlerima itd. Energetske instalacije se nazivaju i električne instalacije niskog napona – instalacije kod kojih je napon između provodnika i zemlje manji od 250V.

Telekomunikacione instalacije su instalacije čija osnovna funkcija nije napajanje potrošača. Intuitivno naslućujete, to su instalacije preko kojih se uspostavlja komunikacija između uređaja. U ovu kategoriju spadaju telefonske instalacije, instalacije kablovske televizije, računarske mreže, sistemi tehničke zaštite objekata (alarm, video nadzor, protivpožarni sistemi…) itd. Ono što karakteriše ove instalacije jeste da radni napon u njma ne prelazi 50V i zato se nazivaju i električne instalacije malog napona.

U narednim postovima ićićemo detaljnije u strukturu kućnog elektroinstalacionog razvoda. Meni se čini da će biti najrazumljivije ako objašnjavanje započnem od priključka na distributivnu mrežu (vašeg priključka na struju, telefon, kablovsku, itd.) i da se polako krećemo prema frižideru, telefonu, TV-u i ostalim potrošačima i telekomunikacionim uređajima kao krajnjim tačkama razvoda.

Biće obrađen i teorijski ali i praktični deo – kako šta postaviti i povezati. Verujem da će svima biti zanimljivo, koliko da čuju kako se šta radi toliko i da uporede kako je to već odrađeno u njihovom domu.

Do čitanja,

Marko ElektroRazvedeni Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 3 Komentara

Električari vs Vatrogasci

Nastavljamo prethodni post.

Kako sprečiti da kvar na potrošačima, elektroinstalacionoj opremi ili neki drugi uzrok dovede naše kablove, utičnice i ostalu opremu u stanje preopterećenja i tako izazove zapaljivanje opreme?

“Osiguravajuće društvo Električar”

Primer-postavljanja-osiguracaOvakve nezgode sprečavamo postavljanjem “prekostrujne zaštite” u strujna kola. Deo markiram crveno je bitan jer označava način postavljanja zaštitnih uređaja. Konkretno u kućnim instalacijama oni se umeću između glavnog napojnog kabla (kabl kojim nam momci iz EPS-a “isporučuju” struju) i kabla kojim je razvedeno strujno kolo u objektu (pogledaj sliku desno). Da budem još precizniji, preko zaštitnih uređaja se spajaju faze glavnog naponjog kabla i kabla kućnog razvoda. I tako za svako strujno kolo ponaosob. Svima su poznati naziv i izgled uređaja za prekostrujnu zaštitu – osigurači.

Dve vrste osigurača su kod nas široko rasprostranjene: automatski (eng. circuit breakers) i topivi (eng. fuses). Uloga im je ista ali se konstrukcijski razlikuju.

Mala šteta sprečava veliku

Topivi (slika levo) u sebi sadrže tanku (kalibrisanu) žicu koja pregori ako kroz nju protiče struja jača od one za koju je kalibrisana. Nema žice = nema provodnika = nema struje iza osigurača. Kako dolazi do zapaljivanja kalibrisane žice usled preopterećenja možete videti ovde. Ljudi u Srbiji su skloni da ove osigurače “krpe” tako što pregorelu žicu menjaju licnom (licnama) iz licnastog kabla, da u kapu topivog osigurača stavljaju 50 para (radi boljeg kontakta – po njima), a viđao sam i instalacije na kojima je umesto licne ekser. Ovo se ne sme raditi jer time osigurač gubi svoju zaštitnu funkciju jer struja za koju je predviđeno da otvori strujno kolo više nije ista. Naročito ako uzmemo u obzir da patron za topivi osigurač košta 10-30din.

Ako neko ipak iz nužde mora da “krpi” osigurač moj savet je da to bude privremeno rešenje, da to radi licnama i da koristi sledeću računicu – 1 licna = 5A.

Evolucija male štete u nikakvu

Automatski osigurači (slika desno) su u poslednje vreme postali standard u Srbiji. Njihova glavna prednost je u tome što nakon “izbacivanja” osigurača strujno kolo možemo ponovo uključiti jednostavnim vraćanjem poluge osigurača u položaj u kom osigurač provodi (objašnjavanje konstrukcije osigurača ćemo zasad proskočiti). Nema krpljenja licne, nema menjanja patrona. Postavlja se pitanje pouzdanosti zaštite koja u sebi sadrži neki mehanizam koji bi trebalo da odreaguje u slučaju preopterećenja.

Prilično je pouzdan ovaj tip osigurača. Kvarovi koje sam ja viđao uglavnom su se svodili na to da ne možete ponovno da uključite struju nakon što je osigurač izbacio. Još nisam video da osigurač ne odreaguje na struju kratkog spoja. Ipak, moja preporuka svima je da ovakvu opremu kupuju “brendiranu”. Srednja klasa osigurača košta oko 300din/kom. i to po meni nije cifra zbog koje vredi rizikovati.

Da ne bi neko rekao da sam propustio da napišem. Pored osnovne, konstrukcijske podele osigurači se dalje dele po nekim drugim karakteristikama (uglavnom je to vezano za trenutak reagovanja na preopterećenje) ali će više reči o tome biti na postu za koji je još rano a u kom će biti prikazano formiranje i montaža razvodne table sa osiguračima. U istom postu biće reči o tome kako treba birati tip i “jačinu” osigurača itd.

Bilo kako bilo uvodni serijal postova se približio kraju. Njegova svrha je bila da ljude upozna sa osnovnim rizicima koji postoje prilikom izvođenja radova na elektroinstalacijama i onima koji ostaju ljudima koji će se tim instalacijama koristiti. Još će se ta tematika provlačiti kroz buduće postove ali su najbitniji rizici na načini zaštite od njih pobrojani.

A što se struje preopterećenja tiče, što bi rekli ovi na TV-u, osigurajte se na vreme!

 

Čitamo se / pišemo se,

Marko Osigurač Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 8 Komentara

Električari = Vatrogasci?

Nakon kratkog izleta u kategoriju Pogledi prethodnim postom, vraćamo se u tehnički (koliko toliko Smeško) deo bloga.

Moj prethodni post poslužiće mi kao odličan šlagort na temu zaštite elektroinstalaciona oprema u Vašem domu štiti od preopterećenja, kratkog spoja i sličnih pojava. Da pokažem da električari radom u skladu sa tehničkim propisima mogu biti i neka vrsta vatrogasne preventive.

Pod preopterećenjem podrazumevamo uspostavljanje struje veće jačine od maksimalne struje koju oprema može da izdrži. Kratak spoj je preopterećenje sam po sebi jer se kratkim spojem uspostavlja maksimalna fizički moguća struja kroz opremu. Dakle, “ubodete” “lopova”, “ubodete” produžni, priključite kompjuter, ozvučenje, ide zima pa priključite i peć, žena uključi peglu, sve to preko jedne priključnice i puf!Class C Fire

Preopterećena je – može da podleti!

Šta se dešava kada kroz elektroinstalacionu opremu protiče struja jača od maksimalne dozvoljene? U zavisnosti od toga koliko je struja veća od maksimalne dozvoljene dolazi do manje ili više ubrzanog zagrevanja opreme i deformisanja provodnog materijala. On gubi svoja osnovna fizička svojstva. Nas na prvom mestu interesuje zagrevanje jer je ono neretko dovodi opremu na temperaturu zapaljivanja, a onda to postaje opasno, i za nas i za naše okruženje. Pogledajte realnu demonstraciju posledica preopterećivanja nezaštićenog strujnog kola.

Uzroci preopterećenja opreme mogu biti razni ali najčešći uzrok jeste kvar na potrošačima, priključenim na opremu.

Pobrojaću nekoliko konkretnih primera ograničenja najčešće korišćene elektroinstalacione opreme. Ovo možete i ne morate da zapamtite a nekom će verovatno biti interesantno da zna. Maksimalne dozvoljene struje za sledeću opremu:
- šuko priključnice (većina) – 16A
- preidači – 10A
- prekidači na indikatoru za kupatilo – 16A
- bakarna žica preseka 0,75mm2 – 10A
- bakarna žica preseka 1,5mm2 – 20A
- bakarna žica preseka 2,5mm2 - 25A.

U praksi, oprema se nikad ne izlaže maksimalnom deklarisano dozvoljenom opterećenju jer tako skraćujemo radni vek opreme i rizikujemo da i pri kratkotrajnom  preopterećenja izazovemo trajno oštećenje opreme. Npr. žica opterećena graničnom vrednošću struje može da izgleda kao na slici levo. Da bude usijana, ne dovoljno da se prekine ali dovoljno da lagano topi izolaciju a to je scenario koji ne želimo da vidimo. Zato se recimo struja kroz kabl sa žicama preseka 0,75mm2 obično limitira na 6A, kroz kabl sa žicama preseka 1,5mm2 na 10A i kroz kabl preseka 2,5mm2 na 16A.

Prekostrujna zaštita je inače predstavlja osnovnu zaštitu opreme, kako u energetici, tako i u elektronici. Gotovo svaki uređaj u našem domaćinstvu ima integrisanu prekostrujnu zažtitu. Što se tiče naše kućne instalacije, od preopterećenja se obavezno štite sva strujna kola u objektu, ponaosob. Česta je pojava kod nas da se više strujnih kola štiti jednim zaštitnim uređajem. U principu, to ne predstavlja prevelik problem osim što prilikom reagovanja strujne zaštite bez napajanja ostaje nekoliko strujnih kola, iako je kvar uzrokovan samo na jednom od njih. Dakle odradi zaštita usled proboja grejača na šporetu a pored utičnice za šporet bez napajanja ostane i utičnica na kojoj je priključen zamrzivač – ne želimo da nam se to desi.

U narednom postu biće reči o tome kako i čime limitiramo struju kroz strujna kola kućnog razvoda i tako ih štitimo od preopterećenja i kratkog spoja.

Do tada,

Marko “Prekostrujni” Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 2 Komentara

Električari = Piromani?

Nedavni događaj u mojoj rodnoj Jagodini još jednom je, na brutalan način potvrdio stepen neuređenosti naše države, konkretno u oblasti koju ovde razmatramo. Kakav je to događaj? Izgorela knjižara u centru grada. Kakve to veze ima sa mnom i ovim blogom? Zapravo, svakakve. Naročito mi je važna jedna rečenica u izveštaju sa lica mesta: “Pretpostavlja se da je uzrok požara dotrajala i neispravna električna instalacija.”. Dešava se? Pogledajte na Google-u rezultate pretrage za “uzrok požara” pa će vam biti jasnije.

Svest električara – “Šta će biti s’kućom? Zapaliću je!”

Nedavno me je zvao komšija Goran da mu pomognem, ne radi mu veš mašina. Komšija je dobar čovek te se odazvah pozivu. Brzo ustanovih da je mašina ispravna ali i da je kabl od razvodne kutije do utčnice veš mašine probio. Da prevedem – zapalio se u zidu. Spominjem ovu situaciju zato što je odličan primer “električara – piromana”. Postavio sam komšiji novi kabl i prilikom spajanja istog u razvodnoj kutiji prilično se (neprijatno) iznenadio. Kablovi kojim je izvedena Goranova instalacija su katastrofalno loši. Teško ih je i kleštima savijati a kamoli rukom. Svega ima u njema ali bakra mislim ponajmanje. Na moje pitanje gde je kupovao kablove i ko mu je postavljao instalaciju odgovor je: “Prijatelj jedan, električar. Nemam pojma koji su kablovi, ja sam mu dao para koliko je rekao da to košta i on je sve kupovao.”. Evo ja ću biti slobodan da zaključim – veća je mogućnost za “prijateljsku” maržu ako se kupe uvozni, makedonski, kineski ili ko zna odakle i kakvi kablovi na pijaci. Nema veze što Srbija ima nekoliko fabrika koje proizvode veoma kvalitetne kablove. Nema veze što je ovo moglo i drugačije da se završi – da me umesto da mu pomognem oko veš mašine komšija zove da mu pomognem oko požara. Samo još da napomenem da je Goranov stan star 4 godine!

Prijateljski, nema šta…

Šta sa objektima starim više desetina godina koji su najbrojniji u Srbiji. Objekti iz vremena kad ni bojler, ni TA peć ni mnogi drugi veliki potrošači nisu postojali ili nisu bili rasprostranjeni. U međuvremenu se svaka stambena jedinica opremila i bojlerom i TA pećkom i grejalicom za kupatilo i električnim šporetom itd. Da li je i elektroinstalacija tih stambenih jedinica prilagođena za novo opterećenje? Odgovor se krije u knjižari u Jagodini i još na bezbroj mesta u Srbiji (i na slici levo).

“Neispravne električne instalacije i korišćenje nekvalitetne elektro opreme koja ne ispunjava standarde kvaliteta najčešći su izazivači požara u stambenim i privrednim objektima, upozoreno je danas na okruglom stolu o preventivi i zaštiti od požara u organizaciji Privredne komore Srbije.”. Nisam prvi koji razmišlja na ovu temu  – pohvalno.

Savest električara i “Gde se kriju vatrogasci?”

Međutim, oni koji bi trebali da se zabrinu nad iznetim činjenicama nisu imali vremena da razmišljaju o rešavanju ovih problema. Izgleda da uređenje ovog segmenta nije ni približno privlačno ($, €, DIN) kao legalizacije, preregistracije i ostale stvari. Ipak se ovde radi samo o ljudskim životima i imovini, nema tu smisla (vidi boje) za državu i ministre.image

Sad da malo “promešam karte”. Malo pre, dok sam se vraćao kući, videh na Autokomandi bilbord koji (vidi sliku desno). Da proveravamo ispravnost električnih instalacija po objektima u Srbiji nismo u stanju ali zato nemoj slučajno da instalirate piratski Windows7. Ugrožavajte sebe, svoju decu, svoje okruženje do mile volje al ne dirajte nam Microsoft. Za to hapsimo, kažnjavamo, plenimo!

Svest ljudi koji uređuju ovu državu je na nivou pande. Skoro sam čitao da imaju problem u zoološkom vrtu u Rusiji. Ne mogu da nateraju pande da se pare, mrzi ih. A jedni su od poslednjih primeraka vrste. Ko je shvatio, shvatio je…

Na kraju, opusite se uz jednu pomalo zaboravljenu pesmu koja nas (još uvek) verodostojno opisuje.

Do čitanja,

Marko Elektro-Vatrogasac Mijatović

Postovano u Pogledi od strane mijat. 3 Komentara

“Struja ne ubija na Božić?!”

Mrzelo vas je da čitate prethodni post, i to je odlično! Smeško Kako to? Tako, jer u ovom postu pišem kako zaštititi od strujnog udara i one koji su preskočili sve preporuke i savete iz prethodnog posta pa se igraju električara na opremi pod naponom / tuširaju se sa uključenim bojlerom / itd. Pišem naravno i za vas četvoro redovnih posetioca bloga jer se i vi možete naći na meti strujnog udara sasvim nenamerno. Recimo da je došlo do kvara nekog uređaja pa su se delovi njegovog kućišta našli pod naponom. Osuđeni ste na strujni udar! Čak i kada je Božić!amandman

Na Vašu sreću, gore izrečena presuda podložna je amandmanima. Dva su “predlagača” i izmenjena presuda po njima glasi: “Osuđeni ste na strujni udar, bez fatalnog ishoda!” – nešto poput uslovne kazne. Razlika priznaćete nije zanemarljiva. Da vidimo ko su “predlagači” jer oni su tema današnjeg posta.

Uzemljenje

Za uzemljenje ste svi čuli, to je narodski naziv kojim, najprostije objašnjeno nazivamo vod koji je u direktnom spoju sa zemljom. Po važećim propisima u Srbiji, postavljanje instalacije uzemljenja je obavezno. Postoje izvesni standardi koje ta instalacija postavlja ali više o tome u nekom drugom postu.

Koja je uloga uzemljenja / kako će nas spasiti od fatalnog strujnog udara?

“Probio na masu”

Svi uređaji kod kojih postoji opasnost od strujnog udara (usled kvara uređaja) bez izuzetka se povezuju na uzemljenje. Dakle za njih je specifično da često prilikom kvara dovode pod napon delove koji su na dohvat korisnika. Za takav kvar u narodu odomaćena dijagnoza zvuči: “Probio na masu!”.

Uloga uzemljenja je da prilikom “proboja na masu”, zatvori strujno kolo preko uzemljenja kako se ono ne bi zatvorilo preko “slučajnog prolaznika” iz prethodnog posta. U praksi, nekoliko je karakterističnih situacija u kojima uzemljenje ima svoju ulogu. Ako usled kvara dođe do direktnog spoja uzemljenih delova sa fazom, uzemljivač će “povući” jaku struju i “izbaciće” osigurač. Međutim, šta ako spoj nije direktan, pa struja ne dostigne jačinu na kojoj osigurač treba da izbaci (i/ili je neko krpio osigurač tako što je pregorelu licnu zamenio sa 6 licni i tako eketivno promenio struju na kojoj licna pregoreva)? U tom trenutku, uspostavljena je struja preko tog spoja i uzemljenja ka zemlji ali kritični delovi uređaja svo vreme su pod naponom, i dostupni. A eto i našeg “slučajnog prolaznika”. Šta se dešava kad on dodirne delove pod naponom? Otpor uzemljivača je puno manji od otpora ljudskog tela pa i dalje najveći deo struje protiče preko uzemljivača prema zemlji. Ipak, manji deo (srazmerno tome koliko je manji otpor uzemljivača) protiče preko našeg “slučajnog prolaznika”. Dakle dešava se malo bzzzzz, malo drmmm, peckanje prilikom tuširanja, uglavnom bez fatalnih posledica. Međutim, struja kroz “slučajnog prolaznika” će trajati sve dok postoji kontakt između njega i dela pod naponom. Šta ako on usled grča mišića (izazvanog strujnim udarom) nije u stanju da pusti deo pod naponom? Tu na scenu stupa drugi “predlagač” amandmana a mi zaključujemo da kad govorimo o životima ljudi, uglavnom” NIJE DOVOLJNO DOBRO!

Zaštitni uređaj diferencijalne struje = Šta?

ZUDS je u Srbiji poznatiji po nazivu FID sklopka. Ukratko, ovaj uređaj se montira između izvora napajanja i potrošača, detektuje “curenje” struje iz strujnog kola i u slučaju pozitivne detekcije odvaja izvor napajanja od ostatka kola. Šta je to “curenje” struje? Najjednostavnije objašnjenje je da sva struja koja uđe u strujno kolo preko napojnog voda (faze), mora da izađe preko nule – ako ne postoji ta ravnoteža imamo “curenje”.

Hajmo opet na primere. Recimo da vam je probio grejač na šporetu i kućište šporeta došlo pod napon. Kućište metalno, idealan provodnik, čeka vas lepo buđenje kad budete kuvali prvu jutarnju kafu. Ne morate ni da kuvate kafu, šporet će da vas razbudi. Smeško Ili neće? U trenutku kad uključite šporet, struja će početi da “curi” prema zemlji, što preko uzemljivača, što preko vas ali će nakon manje od 40ms ZUDS isključiti struju. Šta sad? Pa ništa, ako morate da popijete tu kafu, promenite ringlu, uključite ponovo struju i posle kafe zovite majstora da vam zameni onu čiji grejač je probio(ili sačekajte neki post u kom ću vam pomoći da sami zamenite). U svakom slučaju ne isplati se da čekate da tašta dođe da vam kuva i iznenadite je, jer imate ZUDS.

Drugi primer je bebac sa slike koji je odlučio da se poigra sa utičnicama. Plakaće ali će mu ZUDS spasiti život jer će detektovati struju koja preko njega izađe iz strujnog kola i isključiti napajanje.

Inače, po važećem zakonu u Srbiji obavezno je instalirati diferencijalnu zaštitu u svakoj stambenoj, poslovnoj ili drugoj prostornoj jednici sa energetskom strujnom instalacijom. Diferencijalna struja (struja “curenja”) ZUDS koji se primenjuju u Srbiji uglavnom se kreće od 30 do 300mA, u zavisnosti od gabarita instalacije na koju se priključuje.

Da li je to jedan od načina da Vam lokalni električar uzme pare ili zaista neophodna mera zaštite? Da li Vam se nekad desilo ili ste čuli nekog da ima problem, da oseća peckanje tokom tuširanja. Ne, to nije zato što ima venerične bolesti već struja sa neispravnog grejača curi preko vode i njega prema zemlji. Gde pobeći iz kade pune vode? Savet, ako nemate ZUDS isključite bojler pre tuširanja. Primera situacija koje postaju opasne usled nedostatka ZUDS je zaista puno. Jedino od čega ZUDS ne spasava jeste držanje za fazu i nulu, bez kontakta sa zemljom. U tom trenutku Vi ste potrošač i ZUDS ne reaguje. Dakle da, svaki stan, kuća, lokal, štala itd. u Srbiji su obavezni da je instaliraju i da, 90% istih je nije instaliralo. Da ste u Americi isključili bi Vam struju zbog toga, u Srbiji, nema veze.

Ajd uzdravlju,
Marko ZUDS Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 4 Komentara

Čojstvo i junaštvo izvođača elektro radova

Nedelja poslepodne, nema nikog kod kuće, telefoni ne zvone, idealna situacija da napišem još jedan post. Kao što je najavljeno, ovaj post je nastavak prethodnog i tiče se zaštite od strujnog udara.

Ja ću metode zaštite od struje svrstati u dve, po meni prirodne kategorije, ne po samom načinu zaštite već po tome koga štitimo od strujnog udara.

U prvu kategoriju svrstavam skoro sve konvencionalne načine zaštite i oni su orijentisani prema tome kako zaštititi “slučajne prolaznike”.

“Radoznalost je ubila mačku?!”

“Slučajni prolaznici” su ljudi koje ne interesuje šta je iza maske utičnice, ne interesuje ih na kojem odstojanju od dalekovoda su bezbedni, ne žele sami da zamene svoj luster, žele da ga koriste i budu bezbedni. Ljudi koji ne žele ni da znaju kako da se zaštite od struje. I oni su u većini. U grupu “slučajnih prolaznika” spadaju i kućni ljubimci, i domaće životinje itd. I svi oni moraju biti zaštićeni od strane druge grupe ljudi,  onih koji “postavljaju sami svoj luster” bili oni SSM (sami svoji majstori) ili profesionalci kojima je to svakodnevni posao. Sve što instalirate kao izvođač elektro radova mora biti bezbedno za korisnike, pa i za mačke koje grizu kablove. Eto primera gde manjina štiti većinu – čojstvo izvođača elektro radovaSmeško

Kako najlakše zaštititi “slučajne prolaznike”? Pa, jedini način je onemogućiti im da dođu u kontakt sa delovima pod naponom.

Prema važećim standardima u Srbiji to se postiže sledećim metodama:
- izolovanjem delova pod naponom
- primenom zaštitnih pregrada i kućišta
- zaštitnim preprekama
- postavljanjem predmeta pod naponom van dohvata rukom. i zaštitom pomoću zaštitnih uređaja diferencijalne struje.
Svašta napričah, hajde da vidimo šta je šta.

Izolovanje se radi postavljanjem izolacije na provodnike i opremu – svako od Vas, moja draga 4 čitaoca je držao u rukama prototip izolatora, izolir traku. Izolatori su neprovodni materijali, uglavnom napravljeni od PVC materijala, gume i sl.
Pod primenom zaštitnih pregrada i kućišta podrazumeva se zatvaranje delova pod naponom u namenska kućišta, kako se eliminisala mogućnost od direktnog kontakta sa njima . Svi u kuči imate razvodne kutije, dozne, tablu sa osiguračima itd.
Zaštita preprekama primenjuje se u situacijama kad je nemoguće izvršiti izolovanje i zatvaranje delova pod naponom. Tipičan primer je mrežasta ograda oko starih trafo stanica, ili na mostovima i nadvožnjacima ispod kojih prolazi elektrifikovana pruga. Beograđani, nek obrate pažnju sledeći put kad prelaze stari savski most.
Zaštita postavljanjem van dohvata ruke praktikuje se kad je prethodne metode nemoguće sprovesti. Npr. na mestima gde je neophodno da u izvesnim trenucima delovi pod naponom budu dostupni ili je iz drugih razloga nemoguće primeniti prethodne metode. Primer takvog mesta je razvodna oprema u trafo stanicama, instalacija na dalekovodu itd. Instalacija dalekovoda nije izolovana ali se nalazi na više desetina metara visine pa opasnost od strujnog udara ne postoji.

“Stručnost” izvođača elektro radova

Druga kategorija zaštite je skup saveta za ljude koji su se ipak odlučili da “petljaju” oko struje.

Većina tih ljudi na ovaj ili onaj način je tehnički pismen i/ili ima afiniteta prema majstorisanju. Ono što sam ja primetio, i smatram za problematično je što na njihova pitanja “kako nešto uraditi”, “kako zameniti luster” itd. ne dobiju odgovor koji će između redova sadržati i savet kako se zaštititi od strujnog udara. Generički odgovor “stručnjaka”, izvođača radova uglavnom je sledeće sadržine: “nemoj se igrati sa strujom”, “nemoj se nalaziti u blizini struje”, “ne diraj”, “ne pipaj”, “prepusti to nekom ko je stručan” i sl. Možda rizikujem da budem osuđen zbog pisanja ovog ali po mom skromnom mišljenju, ako čovek sa 50 godina ili previše samouvereni adolescent bude insistirao da sam zameni utičnicu, luster ili automatski osigurač gore navedeni “saveti” ga neće odvratiti od toga. Ono što međutim može da se postigne jeste da mu se savetom pomogne da svoj naum sprovede bezbedno, po sebe i ljude koji će biti korisnici njegovog dela.

Napravio bih još jednu opasku – isti mudraci, izvođači radova koji daju gornje “savete” (čast izuzetcima) kad im zatreba čovek više za izvođenje elektro radova bez problema zapošljavaju ljude kojiima je jedina kvalifikacija da imaju dovoljno snage da drže 8 sati štemalicu u rukama.

Junaštvo izvođača elektro radova

Za Vas nekoliko koji ste, uprkos svemu (vidi gore: crveno) odlučili da postanete “individualni izvođač elektro radova” saveta nema puno ali ih ima.

Prvo čega morate biti svesni jeste da time preuzimate odgovornost za bezbednost sebe tokom izvođenja radova, bezbednost osobe koja će se nakon Vas koristiti opremom na kojoj radite i ispravnost same opreme. Očekuje se da budete odgovorni!

Drugo što morate znati je osnovno električarsko pravilo. Ono kaže da se, kad god je to moguće, ne radi na elektroinstalacionoj opremi pod naponom. Dakle isključite lepo struju i onda petljajte sa kablovima, prekidačima, utičnicama, montirajte novi luster jer rizik od strujnog udara ne postoji. Takođe, manje je stresno od rada pod naponom Smile

Ako se odlučite da se igrate izvođača elektro radova a iz nekog razloga (đavo ne ore i ne kopa ali pravi zvrčke) nije moguće isključiti struju naoružajte se strpljenjem, budite veoma pažljivi i budite temeljni. Obavezno obujte nešto sa gumenim đonom, stojte na drvenoj dasci ili drugom neprovodnom materijalu. Ako radite na visini, koristite drvene merdevine. Nemojte se prilikom rada pridržavati rukom za metalne predmete. Delove pod naponom ne dirajte rukama već koristite alat sa izolovanim drškama i električarske rukavice. Ako pojedini zahvat zahteva “operisanje” golim rukama u blizini delova pod naponom gledajte da ka njima budu okrenuti spoljni delovi šake. Ukoliko dođe do slučajnog kontakta, šaka će se zatvoriti usled grča mišića i tako odvojiti od dela pod naponom (znam ljude koji ovako proveravaju napon, umesto indikatorom napona – Vi preskočite tu vrstu zabave). Ukoliko je dovoljno koristiti jednu ruku, koristite desnu.

Zaključak

Strujom se dakle ne treba igrati ali je se ne treba ni pribojavati. Poštovanjem jednostavnih pravila rizik od strujnog udara se minimizuje. Ako ste hrabri, ne budite glupi! Ako imate kakvih pitanja, pišite dole Smeško

U nastavku biće reči o udređajima i instalaciji koje će Vas spasiti u situacijama koje se ne mogu predvideti i iz kojih se ne možete spasiti sami.

 

Do tada,

Marko IzvođačElektroRadova Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 1 Komentar

Zašto električar drži levu ruku u džepu?

“Sam vi reko da neću da pisnete dok radim na centrale!”

Električar jednom greši, struja ne prašta itd. U ovom postu pokušaću da otkrijem koliko je to tačno, da objasnim uticaj električne struje na čoveka, koje su moguće posledice i uopšteno problematiku bezbednosti rada “sa strujom”.

Da odmah kompletiram “anti-tezu”: Niti električar jednom greši, niti je struja živo biće koje ima moć rasuđivanja. Situacija je prilično jednostavna. U blizini električnih instalacija i druge opreme pod naponom treba biti koncentrisan i odgovoran, ništa više nego prilikom vožnje auta kroz gradsku gužvu, što većina nas svakodnevno radi i smatra za banalnu stvar. Ono što hoću da kažem jeste da se struje ne treba plašiti već treba znati kako se eliminiše rizik od strujnog udara a kako izaziva sudbina (vidi sliku). Ukoliko prilikom vožnje automobila gledate u “lepe žene koje prolaze kroz grad” umesto na put i u signalizaciju izvesno je da ćete izazvati sudar, sa lakšim, težim ili fatalnim povredama. Dosta o vožnji, da vidimo kako dolazi do strujnog udara.

Strujni udar

Strujni udar nastaje kad čovek svojim telom/delom svog tela zatvori strujno kolo. Šta to u praksi znači? To znači da svojim telom SPOJI DVE TAČKE KOJE SU NA RAZLIČITOM POTENCIJALU, na primer fazu i nulu, fazu i zemlju ili nedaj Bože dve različite faze. Ne da će Vam preterano značiti ali eto možete da zapamtite par činjenica. Pri frekvenciji 50Hz (standard u Srbiji) maksimalna struja kroz telo čoveka koja ne ostavlja trajna oštećenja je 50mA (0,05A). Proračuni do čijih sam rezultata ja došao kažu da je ukupan otpor ljudskog tela odraslog čoveka oko 1300Ohm pa onda prostim računom (U=I*R) dolazimo maksimalne razlike potencijala  između tačaka koje smemo da dodirujemo a da ne bude trajnih posledica po nas 65V. Dalje, smatra se da prilikom proticanja struje od 100mA nakon 3 sekunde nastupa smrt.strujni-udar

Pokušaću da malo bolje dočaram scenu strujnog udara kroz primer “električara” Žuće sa slike desno. “Električar” Žuća je svojim telom spojio fazu sa nulom i zemljom (tačke između kojih je napon (razlika potencijala) 230V) u pokušaju da uključi ovu našu stonu lampu. Po izrazu lica reklo bi se da mu nije nimalo prijatno. Zapravo i nije, ukoliko instalacija nema diferencijalnu zaštitu (biće objašnjeno u daljem tekstu) Žuća neće potrajati duže od 1-2 sekunde. Pretpostavimo za trenutak da zaštite nema. Sad smile Šta je ubilo “električara” Žuću? Struja od oko 170mA. Da, svega 0,17A dovoljno je da usmrti čoveka za nepunu sekundu, ako je spoj napravljen preko leve ruke (bliže srcu) kao na slici. Kruži priča da zato električari drže levu ruku u džepu kad rade pod naponom. Gde je pogrešio “električar” Žuća? U levoj ruci drži loše izolovane žice (fazu i nulu) kojima preko šake pravi odličan spoj, glumeći tako sijalicu ili neki drugi potrošač. U tom trenutku kroz njega protiče struja između faze i nule. Tu nije kraj, svako je verovatno primetio  da je u vodi do kolena. Voda do kolena znači odličan spoj sa zemljom koja je približno kao i nula, na nultom potencijalu. Dakle, najbližim putem, preko leve ruke, tela i nogu struja protiče i između faze i zemlje. Da li je ovaj scenario mogao biti izbegnut? Usudiću se da prognoziram da sva 4 moja čitaoca i bez ovog bloga znaju da ne treba dirati struju dok si istovremeno u vodi do kolena ali ova ilustracija je preuzeta baš zato što je očigledna da bi se lakše objasnilo kako dolazi do strujnog udara. Da još jednom ponovim da je u oba slučaja fatalna greška Žuće ISTOVREMEN KONTAKT SA DVE TAČKE NA RAZLIČITOM POTENCIJALU što je neophodan uslov za proticanje struje kroz telo.

123Sad će neko reći: “Aha, a da se uhvatio samo za živu žicu (fazu) ne bi mu se ništa desilo?”. Upravo je tako! Sumnjate? Sigurno ste čuli nekad da su čoveka koji se uhvatio za golu žicu pod naponom od strujnog udara spasili debeli đonovi, gumene čizme i sl. Spasilačka uloga đonova bila je u tome da su odvojili čoveka od zemlje, tj. tačke na drugom potencijalu u odnosu na žicu za koju se drži. I dalje sumnjate? Pogledajte video sa ljudima koji održavaju dalekovode u Americi.  Potencijal 500.000V ali struje kroz telo nema jer ne postoji istovremen kontakt sa dve tačke na različitom potencijalu. A evo i naših (slika levo)! Smile

Kako struja utiče na telo čoveka?

Prilikom strujnog udara, struja trojako utiče na telo čoveka.

Na prvom mestu mehanički – kao posledica struje dolazi do grčenja mišića čitavim putem proticanja naelektrisanja. To se u krajnjem manifestuje kroz nekontrolisane refleksne pokrete tela koje izazivaju povrede usled udaranja u tvrde predmete, pada sa visine itd. Rezultati pojedinih istraživanja ukazuju da više električara strada od usled mehaničkog dejstva struje nego od ostala dva. Pomalo neočekivano ali tako kažu istraživanja. Svedočenje električara koji je preživeo mehaničko dejstvo možete pogledati ovde. Smile

Drugo dejstvo struje jeste termičko. Prilikom proticanja struje kroz bilo koji provodnik, pa tako i ljudski organizam dolazi do zagrevanja istog. U konkretnom slučaju strujnog udara to može izazvati opekotine najvećeg stepena, sa trajnim oštećenjima unutrašnjih organa.

Konačno, treće dejstvo je hemijsko dejstvo. Tokom strujnog udara u telu se odvija proces elektrolize koji nepopravljivo razgrađuje tkiva čineći možda i najveću štetu.

Jedini čovek koji je preživeo dugotrajno dejstvo sva tri (ne nije Biba Struja Smile) jeste Čika Crni, u filmu Underground.

Pauza

Ovde pravimo pauzu, da se odmorimo malo, i Vi od mene, i ja od sebe, a Boga mi i siroma “električar” Žuća. U nastavku će biti reči o tome kako se zaštititi od strujnog udara, konvencionalnim i nekonvencijalnim metodama.

 

Do skorog čitanja,

Marko “Električar” Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 5 Komentara

Let there be light – Osnove osnova o struji

 

Pre nego zakoračimo na konkretne teme da što prostije objasnim nekoliko pojmova jer ćemo ih često koristiti.

Napomenuću da se veliki deo objašnjenja, posmatrana očima inženjera može smatrati nepotpunim i da sam ja kao autor svestan toga. Ipak, ona su u funkciji razumevanja osnovnih principa funkcionisanja električnih instalacija što je i svrha postojanja ovog bloga.

Koga interesuje bilo šta više od izloženog ili jednostavno želi da dopuni određene definicije, pozvan je da se uključi putem komentara.

Pa da počnemo:12345

Električna struja predstavlja usmereno kretanje naelektrisanja kroz provodnik. Da bi se kroz provodnik uspostavila i održavala struja, mora se na njegovim krajevima održavati razlika potencijala. Jedinica za jačinu struje je Amper [A].

Električni napon predstavlja razliku između električnog potencijala dve tačke. Ukoliko provodnim materijalom spojimo dve tačke / predmeta na različitom potencijalu između njih će proteći struja. Dešavalo Vam se da nekog pecne kad se uhvati za metalnu kvaku, gelender i slično. To je upravo zato što ste u tom trenutku bili na različitom potencijalu u odnosu na kvaku pa je prilikom dodira došlo do izjednačenja potencijala. Jedinica kojom se izražavaju napon i potencijal je Volt[V].

Provodnikom se može smatrati deo napravljen od elektroprovodljivog materijala čija je funkcija povezivanje izvora napajanja, potrošača i drugih elemenata u strujno kolo. Što se nas tiče to može biti žica koja viri iz zida, produžni kabl itd.

Izvor napajanja je uređaj koji na svojim krajevima generiše razliku potencijala. Nije pogrešno zaključiti da su kontakti na bilo kojoj utičnici upravo krajevi nekog udaljenog izvora napajanja. Ukoliko njegove krajeve povežemo provodnikom (uključimo potrošač), kroz njega će poteći struja.

Potrošač je uređaj koji pretvara električnu energiju u neki drugi oblik. Npr. grejač u bojleru pretvara u toplotnu, usisivač u mehaničku, sijalica u svetlosnu itd.

Strujno kolo najuže predstavlja vezu izvora napajanja i potrošača. Lakše ćemo razumeti ako pogledamo sliku levo i zamislimo da je ovo sijalica u našoj stonoj lampi. Sa L obeležen je vod pod naponom, N vod na nultom potencijalu. Sijalica je u ovom primeru potrošač a izvor napajanja (utičnica) nalazi se na krajevima vodova L i N. Opet, za naše trenutne potrebe zadovoljavajuće objašnjenje je da struja u potrošač ulazi preko voda obeleženog sa L i da jednaka struja izlazi iz potrošača preko voda N. Kažemo da je strujno kolo zatvoreno. Ukoliko je jedan od vodova (ili oba) prekinut (kada iščupamo utikač, ugasimo lampu na prekidaču itd.) struja prestaje da teče i kažemo da je strujno kolo otvoreno.

Standardni napon između faze i nule Srbiji je AC230V, a između dve različite faze AC380V. Frekvencija struje je 50Hz.

Oznake koje se koriste za obeležavanje osnovnih stvari i koje bi trebalo zapamtiti jesu:
L (eng. live, srb. živa ili faza) – vod pod naponom
N (eng. neutral, srb. nula) – vod na nultom potencijalu kojim se zatvara strujno kolo
GND (eng. ground, srb. zemlja) ili PE – vod na nultom potencijalu, u direktnoj vezi sa zemljom
AC (eng. alternate currnet, srb. naizmenična struja) – oznaka naizmenične struje
DC (eng. direct current, jednosmerna struja) – oznaka jednosmerne struje.

 

Možda nekad dopunim ovaj post, zasad ovo je minimum koji nam je bio potreban da bi smo se razumeli Smile

Do sledećeg pisanja,
Marko Osnovac Mijatović

Postovano u Elektroinstalacije od strane mijat. 4 Komentara

Elektroinstalacije, automatizacija, pametne kuće i elektronika u Srbiji – Dobrodošli!

Da biste znali koga kudite i hvalite u komentarima, prvo da se ukratko predstavim. Smile

Zovem se Marko Mijatović, osnivač sam i direktor firme Automatic House.
Već punih pet godina živim u Beogradu, gradu u kojem sam naučio da vrednujem vreme (tik-tak), i još nekoliko stvari, gradu bez kog ova priča ne bi postojala.
Moja skromna, u “pred-direktorskom” periodu akumulirana znanja uglavnom su tehničke prirode, vezano za energetiku, elektroniku i računarske sisteme. U nepresušnom rudniku znanja iz oblasti energetike i elektronike našao sam se sasvim nenamerno, rođenjem. 5 od 6 najbližih rođaka u “elektro struci”, inženjeri i tehničari, takođe su okrivljeni za postojanje ove priče. Interesovanje za oblast računarske tehnike nekako je komplementarno, razvijalo se usput kao dečačka ljubav prema novotarijama koja još uvek ne jenjava.
Stečena znanja i iskustva usavršavao sam studijama na Elektrotehničkom Fakultetu u Beogradu.
Inače, u radno vreme, želja mi je da se u poslovanju moje firme primenjuju najsavremenija svetska znanja, metode, alati, tehnike, da organizacija, dinamika i život firme budu ustrojeni po uzoru na najuspešnije svetske kompanije.
U retkim slobodnim trenucima, želja mi je da se nastanim na plaži Bora Bora ostrva. Znam, daleko je to od Srbije.
Dobrodošli na moj blog!

Ako je neko hteo da pita zašto bi neko pisao blog koji nije o meni, meni i meni (u svrhu lične promocije) već da bi poklanjao svoje malo ili veliko znanje i iskustvo odgovor sledi:

Zato što su tehnologije o kojima će biti reči na blogu (izuzimajući pametne kuće) prisutne u apsolutno svakom domu u Srbiji, zato što jako mali broj ljudi ima adekvatno znanje o istim (čak I na korisničkom nivou) i zato što je veliki procenat ljudi koji imaju malo ili veliko znanje i iskustvo iz oblasti sklono da istu mistifikuje i udaljava od “običnih ljudi”.
Blog je nastao iz želje autora da sa zainteresovanim ljudima, kako laicima tako profesionalcima podeli znanja i iskustva kuće Automatic House iz oblasti kućnih elektroinstalacija, automatizacije i pametnih kuća, elektronike i sl.

Šta,kako I o čemu ću pisati?

Na blogu ćete pronaći razmišljanja o problemima sa kojima se ljudi u Srbiji susreću – tehničkim i komercijalnim a koje sam uočio tokom poslovanja svoje firme ili sasvim slučajno u kontaktima sa ljudima.
Namera mi je da na blogu iznosim svoja iskustva, razmišljanja, savete – kako rešiti konkretne probleme u nadi da će ona biti korisna što većem broju ljudi.
Postovi na blogu biće podeljeni u nekoliko kategorija u skladu sa tematikom koju obrađuju. Nadam se da će Vam biti zanimljivi barem upola koliko meni (ovo je za mene sasvim novo iskustvo, a sve što je novo čoveku je zanimljivo Smile).

I kako predstava bez publike nije predstava, na kraju mi ostaje da Vas, zainteresovane za tematiku pozovem da svojim komentarima budete prisutni na blogu, da kritikujete, hvalite, pitate, iznosite svoja znanja, iskustva i razmišljanja i time date dodatnu vrednost sadržaju ovog bloga (dve glave su pametnije od jedne).
Ukoliko želite da na mail primate obaveštenja o novim postovima možete si prijaviti ovde. Za ljubitelje Facebooka kreirali smo Facebook Grupu, za one koji preferiraju Tweeter registrovali smo I Tweeter Stranicu a otvorili smo I Youtube Kanal na kom ćemo postavljati razne interesantne snimke, prezentacije I sl.

Rečima Foresta Gampa (eng. Forrest Gump), “I to je sve što imam da kažem o tome.”.

Do skorog pisanja,
Marko Novajlija Mijatović.

Postovano u Pogledi od strane mijat. 15 Komentara
Rss Feed Tweeter button Facebook button Delicious button Youtube button